Постоје људи који су успешнији када краду него када стварају своје. Оно што је посебно упечатљиво, постоје људи који успеју да украде да буду успешнији ствараоца оригинала.
У биоскопу ово правило делује око половине случајева, судећи по узорку који смо то урадили.Садко против Синбада
Легендарни директор Совјетског Птушка 1952. године упуцао је филм о авантурама Новгорода трговачког Травелаца Садка. Данас би слика била повезана са жанром историјске фантазије, али онда је то, наравно, била само бајка. Очистите плавуш са луком испод руке - да говорите, рок звезда Допереровског времена - посетила је дно мора и вруће Индије, свуда је пронашла авантуре и наочаре.
Филм је гладовао не само за уметник водеће улоге, мастит совјетску глумцу Сергеи Столиарова, али и за супругу Александра Вертински, у почетку уметника, Лидиа Зиргвава - касније ће коначно завршити у улози егзотичне фантазије Анидагов конспиратор у "Краљевству кривина огледала", и док је ударила њеним шљокицем, испуњавањем улоге чаробне птице птице.
Након успешне презентације у Европи, слика је била толико позната да су Американци ... узели и редизајнирали (нису га ни преселили) филму "Магичне авантуре Синбада". Скрипта за измене је написала младе Францис Форд Цоппола. Амерички тинејџери тог времена нису знали да су расли о историји јунака руских народни прича.
Два паса срца
Филм Владимира Бортка на причи Михаила Булгаков је одмах монтиран на цитати и са појавом Интернета у народу - и на мемовима са ГИФ-има. Многи га оптужују да се буквално цитира раније, заједнички италијански-немачки филм.
Ова верзија има своје присталице и противнике. На крају је тешко рећи нешто недвосмислено, ако је једна прича заштићена. Можда, на себи дух и реч диктира визуелну одлуку?
Генерално, италијанска верзија је примјерена да дода велики број еротских сцена и није оправдане љубавне линије између Бобикова (како је преименован, Схарициков) и Зина. Руски гледалац је такође веома шокиран како Италијани виде домаћицу двадесете, класичне кухање из пред-револуционарне и старог ходочашћа. Не могу бити у стању да не поставимо питање зашто сам задржао пса како се угуши као млада девојка са девојком и почела га да га запише.
Али совјетска верзија не каже да је потпуно тачна. На пример, призор побачаја четрнаестогодишња девојчица, љубавница једног од пацијената пацијената Дробразхенски је изречена из сексуалног плана.
"За гњаважу долара" и "телохранитељ"
Легенда западног од директора Сергио Леоне је плагијаризам оквира (аутор тврди да се, међутим, то једноставно прилагођава) јапанског филма "Бодигуард". Наравно, акција несхватљивог старог Јапана пребачена је у ближу америчку публику у еру освајања дивљег запада. Разлог је разлог зашто се свет не слаже са Леоном и сматра да је филм плагијаризам у чињеници да је Створитељ оригиналне слике, Акира Куросава, ни сан, без духа, негде прилагођен "телохранитељство".
Када је западни довео у Јапан, Куросава је дошло до значајног чуђења и ... послао адвокате да блокирају способност да се покаже у самом приносу у земљи - САД. Коначно, закључено је одређени тајна споразум, озбиљно обогаћен господин Куравава (не, детаље о Интернету - лажни, услови споразума никада нису најављени), а филм је слободно отишао да додатно сакупља собе.
"Сеттер" и "Домаћин"
Када је публика, успела да гледа филм прво, указује на готово вербално понављање парцеле француске слике у "пензији", многи коментатори у мрежи увреде "Како можете, исти филм о части руског официра . " Али чини се да би филмови о части руског официра и истини били погоднији да ли су почели да нису из крађе. Част и крађа не вреди комбиновати. Из овога, свет постаје други и мањи од прве.
"Дванаест" и "Дванаест љутих мушкараца"
Велики љубавник монархије и серфдом Никите Микхалкова је веома изненађен ако га питате да ли је његов филм инспирисан америчким поготком сличним именом. Оно што у њима, опћенито, уопште, пита Микхалков, зар нам америчка слика не говори о жирију над Чеченским дечаком, који је оптужен за убиство оца рецепције? Наравно, не, свако ће се сложити. Трака под називом "Дванаест љутих мушкараца" говори о дечаку Порторичара, а отац га је убио било који руски официр, наравно, није. Шта онда да разговарамо?
Толкиен и "Прстење свих ресурса"
Последњи случај је јединствен: То је тако повлачење Петера Јацксона опљачкан, али Јацксон је тада о томе да је засељивање Толкиен није размишљало дуже од неколико минута, највероватније. Дакле, плагијаризам је направљен другом не постоји. Зашто не супротно? Јер је књига из које су узели и преправили заверу већ је постојало. Говоримо о трилогији о Братству прстенова и руско-украјинским филмом "Снингс оф Всевладиа".
Плац слике је такав. Зли краљ и краљица појурили су шест прстенова у поробљене суседне народе ... у целини је јасно, нечији младић Остр, у пратњи дечака, у пратњи је уништавао снагу прстенова, за које га треба Баци седми, најважније, у посуду са плазмом, где ће пасти у посуду и чудну личност по имену Босаргун. Елфс игра народу Орлов и Гандалфа - патуљасти. Чак и ГНОМЕ, рекли бисмо.
Аутор текста: Лилитх Мазикина
Илустрације: Оквири из филмова